bohinjsko jezero

Drugo najskuplje polje na Monopol tabli je Bohinjsko jezero, tako da sam i njega obišla nakon Bleda. Dok je jezero Bled više popularno kod turista, lokalci više vole Bohinj, bar su mi tako rekli. Iz LJubljane sam uhvatila autobus i za cca 2 sata bila na Bohinjskom jezeru. Bohinjsko jezero je najveće stalno jezero u Sloveniji, količina vode u jezeru je 100 miliona m3 i menja se potpuno 3 puta godišnje.

Čim se izaše iz autobusa vidi se razlika u odnosu na Bled. Tek po neko prođe, mir i tišina, a priroda kao iz mašte. Kada se pogleda levo odmah se vidi Triglav (2.864 m) simbol Slovenije (nalazi se i na državnom grbu).

Spustila sam se do jezera i otišla do statue Zlatoroga, drugog simbola. Legenda kaže da njegovi rogovi kriju ključ za skriveno blago koje se nalazi u srcu planine Bogatin. Pohlepni ljudi su krenuli u planine da ubiju Zlatoroga i pronađu blago. Uspeli su da ga rane i gde god je kapnula njegova krv nikla je Triglavska ruža. Zlatorog je pojeo jedan list ovog cveta, ozdravio i oterao lovce u ambis. Nastavio je da uništava prirodu dok sve nije pretvoreno u kamen. Pouka priče ne budite pohlepni.

Nastavila sam da šetam dalje uz jezero i jednostavno uživam.

Tada sam ugledala brodić kako dolazi i odlučila da se provozam jezerom.

Ne sećam se koliko je koštala povratna karta, ali ne nešto mnogo. Pored usluge prevoza, na moje iznenađenje, mladi momak nam je ispričao i malo istorije jezera i ovih krajeva.

Videla sam i vodopad Savica, izvor reke Jezernice koja senakon ulivanja u reku Mostnicu dobija naziv Sava Bohinjka. Svi se sećamo iz Poznavanja prirode i društva kada smo učlili kako reka Sava nastaje od Save Bohinjke i Save Dolinke, sad posle toliko vremena sam videla izvor jedne od njih. Kako je već bila kasna jesen nije bilo toliko vode i nije se baš dobro videlo, ali ne mari.

Brodić nas je ostavio u podnožju ski centra Vogel. Ne znam kuda su drugi otišli, ali ja sam odlučila da se provozam žičarom do vrha, Rjava Skale. Ova žičara je poznata po tome što visinsku razliku od 1.000m pređe za 4,2 min. Dužina puta iznosi 1.690 m, a brzina kretanja gondole je 9 m/s, odnosno 32,5 km/h. Najstrašnije je što se kreće tik uz obronke, ali…vredi svih 20€ koliko košta povratna karta!!!

A gore, bajka!!!

Gledajući okolo, prvo što mi je palo na pamet je da bih volela da odem na neku pešačku turu sledeći put kada budem dolazila. Bilo je vreme za povratak. Naišla sam na kafe sa panoramskom terasom, ali na žalost bio je zatvoren. Obišla sam okolo da vidim kakav je pogled i naišla na tablu da je slikanje besplatno samo za goste lokala, a da svi ostali plaćaju 1 € po fotografiji!!

Malo sam slikala okolne planine i uspela da slikam svoju novu crnu kapu.

Sa druge strane centrale ski centra sam uspela da uhvatim Bohinjsko jezero u svoj svojoj veličini.

Put naniže gondolom moram da priznam da je strašniji od penjanja.

Lagano sam se spustila do jezera i uživala u lepotama, uspela sam i da ispletem koji red džempera. Lepota prirode, mir i tišina su stvarno neprocenjivi. Brodić je stigao i za 15 minuta sam bila nazad.

Kako sam imala još vremena do autobusa otišla sam preko kamenog mosta do Crkva Jovana Krstitelja, koja je bila zatvorena tako da nisam uspela da uđem. Crkva, koja nastala između 1 i 5 veka n.e. predstavlja simbol Bohinjskog jezera i najfotografisanija je crkva u celoj Sloveniji.

Preko puta crkve se nalazi i spomenik palim borcima iz NOB-a.

Kada se nastavi stazicom pored jezera dolazi se do ogromnog proplanka, idealnog za uživanje. Ali već je bilo i kasno i hladno, tako da nije bilo nikog.

Malo sam još uživala u lepotama jezera i lagano krenula na autobus za Ljubljanu.

Sigurna sam da ću se vratiti i otići na pešačku turu!!!