Srednji Jadran iz moje Monopol ture će biti predstavljen kroz jedan grad, Split. Mislim da je Split više nego adekvatan predstavnik, jer je najveći grad u Dalmaciji, a treći grad po veličini u celoj Hrvatskoj, a nalazi se u srednjem delu Jadrana.
Postoje dve priče koje se prepričavaju kod mene u porodici, a vezane su za Split (bila sam previše mala da bih se sećala obe, ali verujem familiji na reč). Jedna je kada sam sa nanom išla autobusom od aerodroma do trajekta između sedišta sam pronašla prepun novčanik (svuda sam volela da guram ruke). Nana da bi me naučila kako se treba ponašati, predala je novčanik šoferu da nađe vlasnika. Mnogo godina posle toga je rekla, eto ja tebe učim šta treba, a vozač je sigurno uzeo za sebe! Druga situacija je kada sam sa mamom čekala trajekt, prišla je Neda Ukraden i rekla kako sam lepo dete i da više izgledam kao da sam njena, a ne mamina. Želela je da se slika sa mnom!!!
Ko još može da se pohvali time da je poznata ličnost htela da se slika s njim!!!
Ali da se vratim u sadašnjost…Ako ćemo pravo Split je prethodio poljima otok Brač i otok Hvar, ali u dolasku samo sam protrčala kroz luku (bukvalno-već sam detaljno opisala trku sa vodenim prevoznim sredstvima). U povratku sam se malo bolje isplanirala, tako da sam u Splitu već bila u 7:30 (katamaran iz Bola kreće u 6:25). Ovo me je sačekalo kad sam stigla, odličan pogled za dobro jutro.
Ipak je bilo prerano da odmah krenem u šetnju, tako da je prva stanica bila riva i jedan od mnogobrojnih kafića ispod zidina Dioklecijanove palače, gde sam popila kafu i pročitala Jutarnji (na moru uvek čitam novine, kod kuće… pa …skoro nikad!!!).
Kada sam malo došla sebi, krenula sam u obilazak. Neko mi je rekao da ispred ulaska u podrume Dioklecijanove palače mogu da se nađu vodiči, tako da imaš privatnu turu! Ali možda sam ipak stigla prerano ili je bilo vrednijih od mene, pa ih nisam videla. Sledeći put ću sigurno iskoristiti ovu mogućnost, jer ipak vođena tura je vođena tura.
Ovako se moj obilazak znamenitosti Splita više sveo na bazanje i generalno upijanje grada.
Prva stanica su bili podrumi Dioklecijanove palače (koja je građena oko 300 godine naše ere) i odslikavaju izgled same palate. Pored istorijskog zanačaja, pretpostavljam da je palata danas mnogo više poznata po tome što je tamo snimana Igra prestola, ali nisam gledala seriju, pa ne mogu tačno da kažem u kojoj od dosadašnjih 7 sezona je ovo bilo poprište događanja!
Podrumi su impozanti i izgledaju neverovatno, a posebno me fascinira kako su ljudi pre 1700 godina izgradili nešto tako dobro i stabilno da i dan danas opstaje. Generalno to mi je uvek fascinacija (tipa koliko je vremena bilo potrebno da se naprave cigle za kineski zid!!). Prostorije u podrumu su lepo obeležene i svuda imaju table sa objašenjima, tako da ako, kao ja, ne uspete da nađete vodiča, nećete baš bezglavo lutati!! U podrumima se mogu naći prese za pravljenje maslinovog ulja, deo trpezarije, neke čudne sprave, Dioklecijanova bista, ali i ostaci kanalizacionog sistema (za neke i danas luksuz). Iz podruma se izlazi na par dvorišta koja okružuju zgrade, na čas sam pomislila kako bi bilo super da tu živiš, a onda je naišla gomila japanaca i predomislila sam se!!!
Naravno, u okviru podruma u prolazu ka Peristilu postoje razni štandovi sa džidžabidžama, kojima baš i nije mesto tu, ali…
Kada se čovek popne na Peristil sačekaju ga legionari i časne sestre (časna sestra je pitala legionare da se slikaju zajedno!). Ali dosetili se ljudi, pa i ovde napravili terasu ugostiteljskog objekta, da ljudi uživaju u jelu i piću dok nad njima bdi sfinga (jedna od dvanaest sfingi dopremljenih iz Egipta po naredbi cara Dioklecijana). Naravno, tu su i klape koje zabavljaju narod.
Sa desne strane su Katedrala Sv. Duje sa zvonikom. Katedrala je sagrađena kao carski mauzolej, ali su je tokom vremena prerađivali, otvarali prozore i vrata, tako da je pretvorena u ono što je danas.
Kada se sa Peristila skrene desno, dolazi se direktno u Jupiterov hram, građenog u isto vreme kada i palača. U 6. veku ovaj hram je posvećen u krstionicu sv. Jovana Krstitelja.
Tu se završilo moje razgledanje znamenitosti Splita i započelo čisto bazanje. Moram da priznam da je jedna od interesantnijih stvari na koje sam naišla radnja Borovo, sa neizbežnim startas patikama i borosanama (sećate se borosana, sve su ih tetkice u školi imale), ali u novom ruhu. Fenomenalno oslikane, vesele i … moderne (ja sam nosila klasične bele dugo, dugo).
Šetala sam dalje i naišla na riblju pijacu. To…to je mesto na kom bi pazarila svaki dan!!! Tata mi je pričao da dok smo bili na Braču, on bi ujutru išao katamaranom za Split da kupi ribu i morske plodove za večeru!!! E to je život.
Naravno da sam prošla i pored zelene pijace, za koju sam saznala da svi zovu pazar. Na pijacama se u stvari najbolje oseti neki grad (možda to ja kažem jer volim da idem na pijacu, ali sigurna sam da sam u pravu!!).
Po planu sam htela i da odem do stadiona Hajduka, Poljud. Ipak je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu!!! Ipak je to bila malo preambiciozna ideja, ali grafita Hajduka je bilo po celom gradu, tako da sam se osećala kao da sam bila. Evo jednog od boljih!!!
Evo još nekoliko slika koje dočaravaju lepotu Splita.
Svoju šetnju Splitom sam završila u Gradskoj kafani, popila kafu i limunadu (i gledala u terasu stana u kojem bi volela da živim) i čekala ne bi možda videla jednog od mojih omiljenih pisaca Antu Tomića, kako sa šeširom šeta kroz grad. Ali ipak nisam bila te sreće. Ovako ostaje da samo čitam njegove kolumne. Možda naredni put, jer sigurno dolazim opet.
marijakorac 