Otok Pag sam obišla dok sam bila na Krku, a u sklopu jednodnevnog izleta kada sam obišla i otok Rab.
Poseta Pagu predstavlja samo obilazak najsevernijeg naselja, što me je u početku malo razočaralo. Ali ipak, ovo je bio jednodnevni izlet, bilo je malo neozbiljno sa moje strane i očekivati više.
Mesto Lun je poznato po Vrtovima lunjskih maslina. Kažu da ima oko 80 hiljada stabala, od kojih su oko 1000 stara i preko 1000 godina, a najstarija stabla su stara preko 1500 godina. Ovo je inače najveći maslinik u Hrvatskoj i prostire se na površini od 400 ha. Inače ulaz u Vrt se naplaćuje, ali vredi jer je veoma lepo uređen i svuda obeležen putokazima.
Sva stabla maslina su privatnom vlasništvu oko 80-90 porodica (zaboravila sam tačno), a nalaze se na državnom zemljištu. Stabla su obeležena posebnim oznakama ili inicijalima u različitim bojama, kako bi se znala koje je čije. Malo je bilo čudno što iste oznake nisu grupisane, već više deluju da su stabla jednog vlasnika razbacana.
Stabla rastu veoma gusto, tako da ne rađaju mnogo. Ali i njima nije osnovni cilj proizvodnja maslinovog ulja , već da se sve sačuva onako kakvo jeste. Ako bi hteli da povećaju prinos, morali bi da ulaze u stabla i prorede krošnje, što nije baš najjednostavnije za izvesti. Ono što je još zanimljivo je da se stabla uopšte ne zalivaju, već da u potpunosti navodnjavanje zavisi od kiše!!
Najstarije stablo na mojim slikama je staro 1600 godine, što znači da je ispisnik od stabla masline na Brionima. Nisam uspela da nađem sliku 2000 godina starog stabla!?
Svuda po masliniku šetaju ovce (koje su se sakrile od vrućine dok sam ja šetala) koje pasu i piju vodu koju pronađu, tj. rosu ujutru, možda je ovo i razlog što je paški sir tako dobar!!. Ovce iza sebe ostavljaju minuli rad koji đubri zemljište.
Zaboravila sam da pitam šta rade sa vunom. Ali, kada sam došla kući malo sam pogledala i saznala da se vuna baca (!!!) i u članku kažu da „Na Pagu ima oko 30. 000 ovaca i svake se godine nakon striženja dobije oko 40 tona vune koja ostaje na pašnjacima, a u dvadeset godina se, kako neki procjenjuju, nakupilo gotovo 800 tona vune. Tako goleme količine vune postale su ekološki problem.“ Jedna firma je počela sa otkupom vune i ja sam mislila da će je oni prerađivati i pravidi domaće predivo, ali ipak sva sakupljena vuna se izlgeda izvozi za Italiju!! Grehota!!!
Kada smo se vraćali sa izleta videli i smo i jato delfina, što je dodatno ulepšalo dan.
marijakorac 