otok hvar

Druga stanica Monopol putovanja je bio otok Hvar. Na Hvar sam otišla tokom posete Braču na jednodnevni izlet. Poslednji put kada sam bila na Hvaru mislim da sam bila u nižim razredima osnovne škole i da smo išli na rekreativnu u Jelsu.

Ovog puta moja poseta Hvaru je obuhvatila samo posetu gradu Hvaru, ali nadam se da ću nekad stići i da obiđem ostatak ostrva, jer sigurna sam ima još prelepih mesta za videti. Grad Hvar je ipak malo previše mondensko mesto za moj ukus, koji posećuje što lokalna što svetska elita (tipa Barni Eklston i Tom Kruz).

Opet sam išla preko agnencije Atlas. Katamaranom smo za pola sata stigli od Bola do Starigrada, a odatle autobusom do Hvara. Pogled po izlasku iz autobusa je bio dovoljan da poželim da ostanem ovde.

Na samo par koraka odavde nalazi se glavni trg grada Hvara-Pjaca sa potpuno neverovatnih 4.500 kvadratnih metara. Devojka koja je vodila kaže da je ovaj trg zanimljiv i stoga što izlazi na vodu (generalno glavni trgovi se nalaze unutar zidina). Na istočnom delu Pjace nalazi se Katedrala sv. Stjepana, koja je građena iz delova tokom 16 i 17 veka, dok je enterijer završen tek u 18 veku.

Vidite li razliku između stila zgrada na dve strane Pjace? Na kič strani su živeli bogati, a na ovoj jednostavnijom siromašni građani Hvara!!

 

Prva poseta je bila Benediktanskom samostanu u kojem se pravi čipka od agave. Ovaj samostan postoji od  1664. godine, kada su sa Raba došle dvie redovnice, a sada ih ima sedam. Elem, u ovom samostanu se proizvodi čipka od agave (sukulent, liči na aloju), ali način izrade je tajna i prenosi se sa generacije na generaciju redovnica. Čipka izgleda fenomenalno, kao paučina, ali mene živo zanima kome je prvom palo na pamet da vadi niti iz kaktusa i sa tim plete čipku!!! U njihovom Muzeju se pored čipke mogu videti i scene iz domaćinstva.

Druga stanica posete je bio Franjevački manastir izgrađen 1461. godine. Kada se gradio on se nalazio van grada, dok sada nije baš u centru, ali je dosta blizu (grad se neumitno širio).

U manastiru trenutno živi samo jedan franjevac. On je inače po struci klesar i učenik Ivana Meštrovića (kome je inače danas rođendan!!).  Njegova dela su izložena u i oko Manastira, kao i dela Ivana Meštrovića.

Ono što je meni bilo najzanimljivije u Muzeju je i izložba karikatura, to nisam očekivala da ću ovde videti.

Najznačajnije delo u okviru Manastira je slika Tajna večera, koja se pripisuje raznim slikarim, odnosno ne zna se tačno ko ju je naslikao. Ona predstavlja Isusa i apostole kao obične ljude. Zanimljivo je da su franjevci pozirali za sliku i da niko nije hteo da bude Juda, na kraju je on naslikan sa leđa, tako da mu se ne vidi lice (žuta bluza u sred slike).

U bašti Manastira se nalazi čemperes star preko 300 godina sa neobičnom krošnjom (širi se horizontalno). Bašta, a i pogled iz nje su…fenomenalni.

Tu se tura završila i imali smo slobodno vreme da bazamo po gradu.

Dok sam šetala po rivi i, kao i svi, razgledala jahte (toliko ih je da oči same idu), videla sam i jahtu sa zastavom Suverenog malteškog vojnog reda. Da li se i vama dešavalo da kad nešto primetite, čujete, saznate onda to stalno i svuda viđate?? E tako je meni sa Malteškim vojnim redom. Pre jedno pola godine sam videla neki karavan, kao kola hitne pomoći, ali krst je bio malo drugačiji. Pročitala sam šta piše i iznenadila se. Posle jedno par dana kad se vraćala od drugarice, u Krunskoj ulici sam opet ugledala istu zastavu, malo prikočila i videla da je to amabasada Malteškog reda. I opet sam se iznenadila. Kada sam došla kući malo sam pročačkala po internetu i saznala da oni imaju ambasadu u Srbiji od 2007. godine (stalno prolazim Krunskom, a tek sam sad videla!!!) i da održavaju diplomatske odnose sa 105 zemalja, a da nemaju svoju teritoriju!! Malo sam dalje gledala i videla da imaju ambasadu i u Crnoj gori, koja je otvorena u slično neko vreme sa ciljem da povrate ikonu Bogorodice Filermose i drugih svetinja čestice Svetog krsta i desne ruke sv. Jovana Krstitelja, koji se čuvaju na Cetinju. Ko zna koliko istine ima u ovome (vidite članak u Novostima iz 2011), ali da ih sad viđam na svakom koraku, viđam ih.

Odatle sam se popela do jedne od dve tvrđave koje se nalaze iznad Hvara-Fortica, hvarani je tradicionalno zovu  i tvrđava Španjola. Njena gradnja je započela pred kraj 13 veka, kada hvar dolazi pod vlast Venecije, i čini jedinstveni odbrambeni sastav. Polovinom 16. veka na istom mestu sagrađena je nova tvrđava i tada je pružala zaštitu stanovništvu od najezde turaka.

Pogled sa tvrđave je fenomenalan, ceo Hvar na dlanu.

A šta je tvrđava bez zatvora i topova. Mada pogled iz zatvora i nije loš, samo da ćelije nisu tako male već bi se neko dosetio da ih pretvori u elitni hotel.

A evo i jedne moje slike. Stojim pored procvetale agave (biljka nakon što procveta umire), iste one od koje benediktanske redovnice prave čipke!!?!?!

Bilo je vreme za povratak!!

Dok smo se vraćali, devojka koja je vodila turu ispričala nam je još jednu zanimljivost vezanu za ostrvo. Svakog velikog četvrtka već nekoliko vekova na Hvaru se organizuje procesija Za križen. Ona započinje uveče u 10, kada šest procesija istovremeno kreću iz šest župnih crkvi iz mesta Vrbanj, Vrboska, Jelsa, Pitve, Vrisnik i Svirče. Svaka procesija se vrti u tom velikom krugu, da bi se u 7 sati ujutro vratila u svoje polazište. Svaku procesiju predvodi križonoša koji nosi križ. Uloga križonoše sa sobom nosi velku  čast na otoku, pa su križonoše već određene do 2043. godine!!!

Na Hvaru je inače rođen i Ivan Vučetić, čovek koji je izmislio daktiloskopiju (identifikacija preko otisaka prstiju).

Svakako ću naći vremena do ponovo dođem na Hvar!!!