buzludža

Pretpostavljam da je retko ko čuo za ovo veoma značajno mesto u Bugarskoj istoriji! I ja sam se tek skoro se prvi put susrela sa Buzludžom i to čitajući časopis Treće oko, tekst pod nazivom Bugari mame vanzemaljce!!?!

Naravno da sam posle ovakvog naslova morala da potražim ovo mesto. Ovako izgleda na Goolge maps!!! Impresivno!!

Moram da priznam da sam baš bila iznenađena podacima na koje sam naišla na zvaničnom sajtu Buzludže, www.buzludzha-monument.com. Ovo mesto, koje se nalazi bukvalno u centru zemlje je od velikog istorijskog značaja za celu Bugarsku, ali o tome možete detaljno pročitati na zvaničnom sajtu.

Kako sa ja otišla tamo…

Bila sam potpuno oduševljena člankom iz novina i svime što sam pročitala, tako da sam ispričala nekim drugarima i pitala hoćemo li, složili su se i… otišli smo.

Bili smo smešteni u Plovdivu, odakle smo krenuli u avanturu.

Par kilometara iza Kazanlaka, na skretanju sa puta gde počinje uspon ka Buzludži, odnosno vrhu Hadži Dimitar (veliki heroj borbe sa Turcima, koji čak ima i vrh nazvan po njemu na Grejemovoj zemlji na Antartiku!!) pozdravio nas je Dimitar Blagoev, osnivač Bugarske komunističke partije. On je bio politički filosof  koji je 1891 udružio male tajne socijalističke pokrete u Bugarsku Socijal-demokratsku radničku partiju, koja je kasnije prerasla u Bugarsku komunističku partiju (BKP) i preuzela vlast u zemlji. Takođe, on je zaslužan i za prvi prevod na bugarski Marksovog Kapitala i Manifesta komunističke partije.

Spomenik je vandalizovan i naknadno sam pročitala da su ga skoro renovirali i odlivak nalili betonom kako bi na taj način sprečili ponovno uništavanje.

Kolima smo stigli do podnožja Buzludže gde nas je sačekao novi spomenik, koji simbolizuje savez između Rusije i Bugarske. Naravno da baklja koja predstavlja Rusiju je ona veća.

Ovo ja poziram u mojoj novoj majici, pravljenoj specijalno za ovu priliku. Detaljnije o majici će biti u nekom narednom postu.

Odatle smo se krenuli ka vrhu stazom velikog uspona, dugačkom ja mislim oko 500 m, ali uspona 100%. Jedan od drugara se prvi popeo i rekao Ovde nismo sami! Prvo što sam pomislila je članak iz novina koji nas je dovao ovamo i na vanzemaljce, ali ispostavilo se da su se neki drugi ljudi popeli kolima do gore!

Kako smo se približavali gore građevina je izgledala sve neverovatnije i neverovatnije!!! Na slici sam doduše malo pojačala zvezdu, ali tako je trebalo i da izgleda pre nego što je propala.

Sama građevina je imala više varijantnih rešenja, ali je na kraju na arhitektonskom takmičenju pobedio Georgi Stoilov, mladi bugarski arhitekta, koji je kasnije postao i gradonačelnih Sofije i jedan od osnivača Saveza arhitekata Bugarske.

Radovi na izgradnji su započeli tek 1974 i tajali su skoro 8 godina. Sam vrh (1441 m) je miniran sa TNT-om i skraćen za oko 9 metara. Izgradnja je koštala u današnjem novcu 35 miliona dolara. Inicijativa Stoilova je bila da se sredstva za izgradnju objekta skupljaju putem donacija građana (a ne da ih da država) , i da spomenik bude od građana za građane.

Pored objekta kružnog oblika nalazi se kula visine 70m na čijem vrhu se sa obe strane nalazi crvena zvezda, prečnika 12m za koju se smatra da je najveća na svetu. Svaka od zvezdi je teška 3,5 t i iznutra se osvetljavaju sa 32 reflektora!!!

Na izgradnji je učestvovalo 6.000 vojnika, umetnika, inženjera, projektanata, volontera,… Ugrađeno je 70.000 t betona, 3.000 t čelika i 40 t stakla. Ukrasni mozaici koji ilustruju istoriju BKP se prostiru na površini od više od 500 kvadratnih metara i bilo je potrebno 18 meseci za 60 umetnika da ih završe. Nažalost, danas su oni u manjoj ili većoj meri uništeni. Pošto nismo mogli da uđemo unutra, sledeći 360° snimak unutrašnjosti je preuzet sa interneta.

Objekat je zvanično otvorio 1981. godine Todor Živkov, prvi generalni sekretar BKP (na ovoj poziciji je ostao 35 godina). Međutim, kula je otvorena ranije, 1977. godine za 60-tu godišnjicu Oktobarske revolucije (zvaničan naziv Velika oktobarska socijalistička revolucija). Našla sam snimak otvaranja!!!

Tekst Internacionale i Radnička pesma Georgia Kirkova, jednog od osnivača BKP, se nalaze sa obe strane ulaza u ovo zdanje.

Na zvaničnom sajtu ima i prezentacija projekta obnove Buzludže, koji vodi arhitekta Dora Ivanova. Obnovljeno zdanje će odslikavati celokupnu istoriju ovog mesta i Bugarske, od antičkog doba, pa do danas! Naravno da ću pratiti razvoj događaja i iskreno se nadam da će Dora uspeti i da ću ponovo otići tamo i videti Buzludžu u punom sjaju.

U povratku svratili smo u Sofiju i otvoreni park sa socijalističkim skulpturama, ali o tome neki sledeći put!!!