cirih/ljubljana

Sve je započelo sa filmom Searching for Sugarman. Priča o kantautoru, Sixto Rodrigues, koji je u svojoj zemlji bio potpuno nepoznat, dok je na drugom kraju sveta bio simbol borbe protiv aparthejda je potpuno neverovatna. A i posle, kada je osetio svu popularnost, vratio se kući i nastavio normalno sa svojim životom.

Iako nisam uopšte muzikalna i nisam baš najbolja osoba za sledeću tvrdnju, muzika je odlična. Možda meni više znače reči nego melodija, ali procenite sami.

Jednom mi je nešto pao na pamet, zapitala sam se šta je sa njim, da li još drži koncerte i sl. Videla sam da ima evropsku turu (!!!) i odmah sam se odlučila da odem na koncert. Opcije su bile Prag, neko mesto u Poljskoj ili Cirih. U Poljskoj je bio neki festival, pa sam to odbacila. Sledeći na redu favorita je bio Prag. Međutim kada sam pogledala gde se održava koncert i da li ima karata, razočarala sam se i odlučila da ipak idem u Cirih. Odmah sam kupila kartu!!

Do sada sam poslom bila jedanput u Cirih, ali mislim da sam se zadržala bukvalno jedno popodne, tako da je ovo bila i idealna prilika da se promuvam po Cirihu.

Onda sam počela da razmišljam na temu da idem vozom, ali ipak skoro 21 sat putovanja je bio eliminišući faktor. Ali…baš sam bila zapela da idem vozom, tako da je pao novi plan.

Idem avionom do Ciriha, onda sedam u voz i putujem skoro 10 sati do Ljubljane.

Cirih

Pošto sam ostajala samo dva dana (i to ne cela) čim sam se smestila izašla sam da bazam po gradu.

Prvi dan sam samo želela da steknem opšti utisak o gradu, pa sam šetala pored reke Limat i gledala ljude i građevine. Generalni utisak je da je grad baš miran, retko ko je negde žurio i jurio, mada mislim da je većina ljudi koje sam sretala ovde turistički isto kao i ja. Prelazila sam sa jedne na drugu stranu reke (ima nekoliko mostova) i stigla do idealnog mesta za kafe pauzu.

Nakon pauze sam nastavila do Cirškog jezera, koje više izgleda kao zaliv na moru nego jezero i napravila još jedan mali predah.

Sad je već bilo vreme ručku, otišla sam do starog grada i u restoranu Swiss Chuchi – Hotel Adler u ulici Rosengasse 10 pojela Fondi, koji je bio odličan.

Posle ručka sam nastavila sa bazanjem, nisam imala baš neki cilj, više sam razgledala. Ali, naišla sam na par zanimljivih detalja.

Šloserska radnja u fenomenalnom okruženju:

Spomen ploča Lenjinu (smatra se da je ovde završio svoje delo Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma):

Radnja sa vunicom, Hand-art, Neumarkt 10:

Ovde sam uhvatila dve žene kako pletu. Odnosno jedna je kupac, koja je došla sa žurnalom i vunicom da joj prodavačica odgonetne šemu. Morala sam nešto da kupim, nisam mogla da odolim. Jedva čekam da napravim najverovatnije šal iako ih imam već previše, ali o tom-potom.

Na kraju šetnje sam se popela na Lindendorf i samo uživala u pogledu.

Ove krovne terase moram da priznam da su me najviše dojmila.

Za uveče sam se odlučila za pivnicu Rheinfelder Bierhalle u Niederdorfstrasse.

Lokalno pivo i Cordon Blue idu odlično.

Za drugi dan boravka sam imala u planu vođenu turu, Free Walking Tour Zurich.

Turu je vodila devojčica koja je iz Čilea (!!), a studira u Cirihu. Tura traje dobrih dva sata i obiđu se sve značajne zanimljivosti grada, a i neke anegdote i slike iz života ljudi u Cirihu. Tura je za preporuku.

Posle ručka sam malo odmarala pored reke u parku Platzspitz, na ušću reka Limat i Sil i spremala se za koncert.

Na koncert sam naravno stigla sat vremena ranije. Prvo sam se nervirala što sam tako poranila, ali čim sam stala u prvi red prošlo me je.

Kada je Sixto izašao na scenu nije izgledao kao u filmu, ali čim je počeo da svira to je bilo to. Bilo je i nekih novih pesama i tuđih, ali sve u svemu 90 minuta je prošlo začas. Čovek je fenomenalan. Ima 73 godine, ne vidi baš dobro, ćerka ga je izvela na scenu, ali kad peva i svira na sve to potpuno zaboraviš!!

Baš mi je drago da sam bila i da sam ga uživo slušala i nadam se da ću opet imati priliku!!!

Putovanje vozom

Kao što se moglo očekivati voz je krenuo na vreme i bio odličan.

Ponela sam da heklam usput, ali su me bajkoviti predeli malo „ometali“!! Bilo je kao u Hajdi!!

Zelenilo, jezera, Alpi pod snegom i sve u jednom prizoru je potpuno neverovatno. Jeste malo dug put, ali isplati se videti prirodne lepote!!

 Ljubljana

Kada sam stigla uveče u Ljubljanu, opet sam se odlučila da bazam pored reke (Ljubljanica) dok ne dođe vreme večere. Ali tu sam se malo prevarila!! Pošto je bilo polufinale evropskog prvenstva u fudbalu i to Nemačka-Francuska, grad je bio krcat!!! Jedva sam našla gde ću da sednem.

Malo sam prošetala parkom Tivoli i pogledala izložbu o slovenačkom Crvenom krstu, jedna fotografija mi je privukla pažnju.

Sutradan sam išla na vođenu turu, Ljubljana Free Tour. Ono što me je iznenadilo kad smo se skupili na Prešernovom trgu je broj ljudi. Morali su da nas podele u dve grupe po više od 20 ljudi. Dečko koji je vodio turu je bio odličan, ali primetno naklonjen Jože Plečniku, arhitekti koji je projektovao sve značajnije znamenitosti u Ljubljani. I ova tura, koja traje skoro 2,5 sata je svaku preporuku!!

Evo i jedne slike ispred fontane Robbov vodnjak.

Za ručak sam posetila Otvorenu kuhinju (Odprta kuhna). To je u stvari gradska pijaca gde petkom i vikendom štandove postavljaju restorani iz Ljubljane i okoline i prodaju svoje specijalitete. Jedva sam se odlučila za ljubljanski restoran Kralj Žara i nisam se prevarila!!!

Za kraj ove avanture sam se popela do Zamka Ljubljana Mačijom cestom. Najkraće rastojanje i najveći nagib od svih ostalih prilaznih puteva.

Pogled na Ljubljanu za kraj.

Iako je ova tura trajala manje od 4 dana, vratila sam se puna utisaka što iz gradova koje sam obišla, što sa koncerta Sixto Rodrigeza. Preporučujem svakom da ode na njegov koncert, da poseti ova dva grada, a i prođe vozom kroz Alpe!!